Zapadna Srbija

Najveći deo stanovništva zapadne Srbije potiče iz Hercegovine. U vreme kada su se doseljavali, nakon velike seobe Srba, ovi krajevi bili su pusti. Na herojsku tradiciju naroda zapadne Srbije podsećaju mnogobrojni spomenici na Mišaru, Ceru, u okolini Valjeva...General Draža Mihajlović je svoj štab držao na Ravnoj Gori, nedaleko od Valjeva.

Obeležje zapadne Srbije je i reka Drina, koja je ovde prava troma ravničarska reka, kao da se zasluženo odmara nakon svih onih vijuganja kroz planine na svom gornjem toku. Pokraj Drine, blizu Loznice je Tršić, rodno mesto Vuka Karadžića. Očekuje se da Drina sa Zvorničkim jezerom narednih godina postane zaštitni znak turizma zapadne Srbije. U okolini Ljubovije već su podignuta prva etno naselja.

Druge nedelje juna održava se popularna „Drinska regata“, a pored sportova na vodi, planinarima preporučujemo planinu Bobiju(1272 m) i kanjon Trešnjice. Na ovom prostroru nalaze se i tri banje pogodne za bolesti reumatizma.

Istočna Srbija

Istok oduvek podrazumeva dozu mistike, tajnovitosti, posebne filozofije i verovanja kojima se tumači život. Istočna Srbija takođe čuva takve sastojke u sebi – pobuđujući maštu. Gde god da krenete istočnom Srbijom – od moćnog Đerdapa do predivnih sela oko Bujanovačkog jezera – čeka vas po koja zanimljivost. Više nego bilo gde u Srbiji mešaju se stvarnost i legenda, tako da je teško spoznati granicu između njih.

Velike reke su svojim tokom uvek određivale živote ljudi. Prirodne terase kraj Dunava, plodna i zdrava zemlja, uslovili su da se uz njegove obale nastanjuju ljudi, bave ribolovom, podižu voćnjake, a posebno vinograde.

Vojvodina

Plodna ravnica Vojvodine prošarana je oranicama, žitnim poljima, vinogradima i voćnjacima, a povezana kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje između velikih reka Dunava i Tise, kao i rekama Sava, Tamiš, Begej, Nera… i fruškogorskim potocima. Velikim vodotokovima Vojvodina je podeljena naBačku, Banat i Srem.

Prepoznatljiv pejzaž Panonske nizije krase i usamljeni stari đermovi u poljima i vetrenjače koje su nekada snagom vetrova mlele žito. A konji jure prostranom ravnicom, upregnuti u fijakere ili upravo uzjahani u nekoj od brojnih vojvođanskih ergela.

Mešavina naroda, jezika, vera i kultura, koji žive u slozi i poštovanju, ulepšava gradove i sela Vojvodine, ali daje i divnu raznolikost u arhitekturi kuća i dvorišta, stilu nameštaja u gostinskim sobama, bojama i ukrasima narodne nošnje, ukusima hrane, muzici i folkloru, narodnim i verskim običajima…

Šumadija

Šumadija je duhovno i kulturno središte Srbije. Mnogočemu što odlikuje Srbiju Šumadija je dala svoj pečat i doprinos. Ovde se sluša truba i frula, na saborima prepliće kolo, hladni dani greju „šumadijskim čajem“ – kuvanom rakijom, a poselima i dalje odjekuju priče o srpskim junacima i vojvodama, slavnim bitkama i velikim pobedama.

Možda upravo zbog tako jakog istorijskog nasleđa, svaki kamen ovog područja pripoveda svoje predanje. Posebna vrsta kamenog obeležja, krajputaši, upućuju putnika namernika u istoriju kraja ili na znamenito mesto – a ponekad ga samo mame da na trenutak zastane i odmori se.

Kada su šume delom iskrčene, zasađeni su vinogradi i voćnjaci. Vina iz Župe i iz kraljevskih podruma na Oplencu, rakije iz Čačka i Kraljeva, kapi su sokova istorije pretočenih u tradiciju. Centralnom Srbijom teku male i velike reke poput Zapadne Morave, Studenice, Ibra, Gruže, ali tu su i mnogobrojni prirodni mineralni izvori vode proverenih lekovitih svojstava – srpske banje.

Hercegovina i Severna Crna Gora

Hercegovina je svoje ime dobila po velikom vojvodi Stefanu Vukčiću Kosači, koji je vladao tim područjem sredinom 15. vijeka. On se 1448. krunisao titulom hercega od Svetoga Save u manastiru Mileševa. Poznata je još i kao Vojvodstvo Svetoga Save, zato što je ovaj srpski prosvetitelj bio vladar u Humskoj zemlji, a potom i organizator Srpske pravoslavne Episkopije Zahumsko-Hercegovačke. Teritorija kojom je vladao prostirala se od Lima do Cetine i od Rame do Kotorskog zaliva.

Prizori severa Crne Gore su verovatno ono što nam prvo padne na pamet kada pomislimo na njene prirodne lepote. Pre svega nacionalni park Durmitor, verovatno najpoznatiji turistički brend Crne Gore. Ali tamo ima daleko više lepote za istraživanje nego što je sam Durmitor – tu su i nepregledna prostranstva visoravni Sinjajevine, kao i Moračke planine (Babin Zub, Lola, Kapa Moračka – Lastva, Stožac), tu su duboki kanjoni reke Tare, Pive, Komarnice (Nevidio), zatim Bioč i Volujak, neverovatan krš Maganika, i brojna planinska jezera (Kapetanovo, Trnovačko, Zabojsko, Vražje, Zminičko…). Teško je jednim pogledom obuhvatiti sav taj krš i divljinu, predivne šume Durmitora i Sinjajevine, sve kontraste, i neki veličanstveni osećaj pustinjaštva koji vam se uvlači u pore kada promičete kroz visokogorske predele Crne Gore.

Kopaonik

Kopaonička bajka - Kopaonik jeste najveći ski centar u Srbiji, ali se i sama planina začudi kada vidi da njeno neponovljivo delo ostaje nepoznato u letnjem miru. Kopaonik pruža toliko toga da smo vam ostavili mogućnost da sami izaberete izložbu i avanturu najpoznatijeg umetnika na svetu – Majke prirode.